JELENA GORIČKI: SLIKE KOJE MOŽETE NEMATI

U sredu, 20. decembra 2017. godine u Centralnoj galeriji Šok zadruge otvorena je izložba „Slike koje možete nemati“ Jelene Gorički – ELKE.


elka_4AR ELKA (augmented reality) galerija

AVATAR ELKA, kao potpuno digitalni entitet izlaže QR kodove koji u realnom prostoru zamenjuju digitalne 3D objekte, odnosnu virtuelnu simulaciju slika. ELKA odlučuje da u ovoj fazi svog istraživanja veza između dva medija, slikarskog i digitalnog, postavi savremenu tehnologiju kao jedini “gejt” (ulaz) u svet umetnosti. Ona želi da posmatrač zaključi da je savladavanje tehnološke barijere jedini način da savremeni čovek konzumira umetnost, kao što je to ponekad teorijska barijera. Uz pomoć augmented reality galerije i aplikacije napravljene za telefone, jedino je moguće iščitati QR kod koji je u realnom prostoru tretiran kao umetnički objekat-artefakt.

ELKA u potunosti zamenjuje realnu sliku kodiranim tekstom kome daje težinu artefakta, kako pojavnu tako i vrednosnu dok istinski objekat pretvara u AVATARA realnog. Do ove inverzije dolazi usled prvobitne inverzije i poništavanja samog autora u relnom svetu gde ga zamenjuje njegova digitalizovana kopija. Logičan je sled bio da i artefakti koji su nastali u realnom okruženju dožive istu vrstu transformacije. ELKA takođe predpostavlja da je ekran taj novi prozor kroz koji se apsorbuju vizuelni sadržaji i zato taj ekran sada postaje jedini prolaz do njene umetnosti.

Elka AR (augmented reality) galerija je nastavak projekta ELKA 3D Galerije. Aplikacija Galerije ELKA AR omogućava umetniku da nastavi relativizovati vrednost stvarne slike kao artefakta. Slika nije nužno izložena u prostoru, nego je metaforički i bukvalno predstavlja QR Kod koji je veza između njenog fizičkog i virtuelnog prisustva. Uz pomoć aplikacije, moguće je ostvariti vizuelni pristup slici samo u digitalnom obliku, koji je sada realno simuliran. ELKA konstantno menja agregatno stanje slike i pokušava da dokaže relativnost njenog materijalnog oblika. Postaje sve više svesna da je AVATAR ono što je izvan temporalno-prostornih granica.

AVATAR ELKA           

ELKA, umetnikov avatar nastaje onog momenta kada umetnik doživljava neku vrstu socijalnog samoubistva. Emotivno nestabilan i neopremljen za divlje okruženje društvenih mreža i novih medija, umetnik odlučuje da kreira svog avatara. Vrlo brzo otkriva čitav spektar mogućnosti koje mu omogućavaju da bolje i manje stresno funkcioniše u virtuelnom okruženju. Nakon ove prve, primarne funkcije avatar dobija i drugu. Umetnik shvata da avatar može jednako uspešno raditi za njega i u realnom okruženju. Avatar može komunicirati u javnom polju, obrazlagati koncept umetnikovog rada. Objavljivati generičke teksove iz oblasti teorije umetnosti. Međutim, avatar polako iz podaničke pozicije prelazi u dominantnu koristeći umetnikovu urođenu pasivnost. Avatar postaje gotovo samostalan. Svesno odbacuje sve umetnikove osobine koje detektuje kao prepreku za nesmetano funkcionisanje, kako u virtualnom, tako i u realnom okruženju. Avatar ELKA je oslobođen emotivnosti, stavova, moralnosti, ograničenja bilo koje vrste. U virtuelnom svetu ne postoje mnoga ograničenja koja definišu realnost i ELKA se tom činjenicom vodi kada upućuje publiku u svoj rad.

U svom generičkom tekstu ELKA naglašava da kategorije poput: veliko, malo, lepo, ružno, istinito, lažno, dobro, zlo… u sajberprostoru prestaju da postoje, te da se sa tog aspekta može dogoditi da čitanje njenih radova bude otežano.

ELKA umetnikov avatar preuzima čitav jedan opus koji je otpočeo 2013. godine, i koji je preteča konstruisanja ELKE. Radi se o projektu piksel=pigment u kome umetnik nastoji da dokaže tezu da ne postoji linija razgraničenja između realne i digitalne slike. Da bi to dokazao umetnik uništava jednu količinu radova-artefakata i postavlja njihove virtualne parnjake u ELKA 3D galeriju koju konstruiše njen prijatelj KLIKMAN. ELKA avatar je dakle logičan ishod, ili epilog započetih projekata koji su vodili potpunom poništavanju granica između realnog i virtuelnog. ELKA je poništila autora, kao što je 3D ELKA poništila relane izlagačke prostore, kao što su prigmentirane slike zamenjene pikselizovanim.

Autorka


Korelacija digitalne i realne slike

Dr Jelena Guga

Tokom poslednjih petnaest godina, umetnica Jelena Gorički realizuje svoje radove u liminalnom prostoru između digitalnih medija i tradicionalnog slikarstva, ukazujući na ulogu novih tehnologija u transformaciji umetničkog dela, procesa njegove produkcije i same izlagačke prakse. Kroz različite cikluse koji obuhvataju digitalne slike ili predloške i slike kao materijalne objekte koje umetnica naziva realnim slikama, evocirajući dihotomiju virtuelnog i realnog i njihovo međusobno preplitanje i uslovljavanje, umetnica preispituje status umetničkog dela, njegovu materijalizaciju i dematerijalizaciju, ali i status umetnika kao autora u kontekstu sveopšte tehnologizacije društva, odnosno uticaja novomedijskih tehnologija kako na umetničke, tako i na društvene, političke i kulturalne prakse. U fokusu njenog rada je poetika piksela i pigmenta, koju u slikama otelotvoruje kroz refleksiju površnosti podražaja, simulacije intime, prezasićenosti informacijama i elektronskim vizuelnim podražajima i fluidnosti i prolaznosti same slike.

Digitalne slike proistekle iz kompjuterski manipulisanog predloška izlažu se u svojoj primarnoj elektronskoj formi (light box), ali one nisu zadržane isključivo u sferi virtuelnog, naprotiv. Umetnica briše granicu između apstraktnih, virtuelnih slika i materijalnih, realnih slika i proširuje egzistenciju virtuelnog njegovim transponovanjem u fizički prostor, odnosno reprodukovanjem digitalne slike u klasičnom slikarskom mediju. Međutim, čak i ove realne slike galerijskog formata izmiču tehnikama tradicionalnog slikarstva. Rukopis je oslobođen klasične likovnosti, narativ je zasnovan na površnosti podražaja elektronske sfere, a kolorit evocira i reprodukuje jarke tonove svetlosnog, elekronskog signala.

Strateškom inverzijom, analitika više ne dolazi po završetku umetničkog dela, već postaje polazna tačka stvaralačkog procesa, poništavajući time dominantnu ulogu čiste, sirove ekspresije umetničkog genija. U traganju za alatima koji će joj omogućiti da manuelno reprodukuje virtuelne alatke fotošopa (Photoshop), umetnica ulazi u polje hiperprodukcije, postajući tako i sama mašinom u stvaralačkom procesu: logika kompjutera postaje njena logika, njegove putanje – njene. Umetnička ekspresija ustupa mesto razmišljanju u slojevima, tj. lejerima fotošopa. Oni postaju putokaz ili osnovni princip u postupku koji je već realizovan u polju digitalne slike, a koji se ponavlja upotrebom četke i boje umesto elektronske table za crtanje.

U ovom procesu, klasično slikarstvo iz digitalnog okruženja crpi sadržaje i preuzimanjem jezika tog okuženja redefiniše pojam likovnosti. Sama osnova koju čine likovni elementi jedne slike transformiše se zahvaljujući pikselu, novoj ekranskoj ‘primarnoj čestici’. Piksel kao nosilac vizuelnog impulsa predstavlja odgovarajući ekvivalent čestice ili talasa kao nosioca te osnovne informacije vizuelnog impulsa klasičnom smislu, čime se uspostavlja aksiom piksel = pigment.

U samoj izlagačkoj praksi, Jelena Gorički primenjuje princip povratne sprege između realnog i virtuelnog, piksela i pigmenta, konstantno menjajući ‘agregatno stanje’ slike iz elekronskog u materijalno i obrnuto. Time odlazi korak dalje i realne slike izlaže u virtuelnoj 3D galeriji ELKA, proširujuči tako tradicionalni galerijski ili bilo koji drugi izlagački prostor u virtuelni prostor, istovremeno vraćajući sliku u njeno primarno elektronsko okruženje. Drugim rečima, na delu je sinteza piksela i pigmenta, gde digitalni predložak više ne predstavlja antitezu realnoj slici, a realna slika punopravno egzistira u polju virtuelne realnosti.

Kao 3D aplikacija za mobilne uređaje i VR vizire, potpunim uranjanjem korisnika /posetilaca, galerija ELKA, pojačava doživljaj prisustva, odnosno teleprisustva, i briše granicu između doživljaja realnog i virtuelnog galerijskog prostora.


Jelena Gorički je rođena 1977. u Vršcu. Diplomirala na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, odsek slikarstvo u klasi profesora Milana Blanuše. Od početka studija 1997., istražuje polje novih medija i mesto klasičnog slikarskog medija u kontekstu digitalne evolucije kao i korelaciju realne i digitalne slike definišući tezu „pixel=pigment“.


Izložbu možete pogledati od utorka do subote od 12.00 do 18.00 časova.

Advertisements