Obraćamo se ovim putem povdom raspisivanja konkursa za izradu idejnog rešenja spomen-obeležja posvećenog stradalima u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, u tragediji u kojoj je 16 ljudi izgubilo život, koji je raspisan od strane Grada Novog Sada 08.11.2025.
Na samom početku želimo jasno istaći da povod ovog pisma nije osporavanje potrebe za podizanjem spomenika. Naprotiv, smatramo da Grad Novi Sad treba da bude nosilac odnosno finansijer obeležavanja i trajnog čuvanja sećanja na ovu tragediju i na živote koji su u njoj izgubljeni. Dubuko verujemo da svi građani Novog Sada i okoline osećaju odgovornost da se, u budućnosti, podigne i uredi spomen obeležje ili arhitektonsko-spomenička celina na odgovarajućem mestu za to.
Takođe, svrha ovog pisma nije ni banalizacija na nivou preispitivanja stručnosti i kompetencija članova konkursne komisije.
Smatramo da raspisivanje konkursa u ovom trenutku nije primereno, niti može dati rezultate koji bi billi dostojni obeležja takvog značaja.
Razlog tome leži u činjenici da sudski proces povodom ovog događaja još uvek nije završen, te da odgovornosti za pad nastrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu nisu u potpunosti razjašnjene.
Bez jasnog razumevanja konteksta tragedije – pravnog, društvenog, institucionalnog i moralnog – nije moguće promišljeno i odgovorno oblikovati umetničko ili arhitektonsko rešenje koje bi istinski odgovorilo na njenu složenost i težinu.
Smatramo da svako buduće promišljanje spomen-obeležja mora biti zasnovano na transparentnom, inkluzivnom i participativnom procesu, u koji će – osim stručne javnosti – biti uključeni i predstavnici porodica stradalih osoba.
Samo takav pristup može obezbediti da spomenik ne bude formalni čin, već delo zajedničkog sećanja, poštovanja i istine.
Takvi primeri postoje i u svetu.
Memorijalni centar „11. septembar“ u Njujorku (National September 11 Memorial & Museum), podignut u znak sećanja na žrtve terorističkih napada 2001. godine, nastao je nakon višegodišnjeg procesa javnih rasprava, konsultacija sa udruženjima porodica poginulih i pažljivo sprovedenog konkursa koji je usledio tek po završetku istraga i definisanju istorijskog konteksta događaja.
Sličan pristup primenjen je i u slučaju Spomenika ubijenim Jevrejima Evrope u Berlinu (Memorial to the Murdered Jews of Europe / Denkmal für die ermordeten Juden Europas), koji je rezultat više od deset godina javnih debata, umetničkih i političkih rasprava, kao i dubokog društvenog promišljanja o odgovornosti i načinu sećanja.
Tek nakon takvog procesa, uz jasno razumevanje istorijske i moralne težine događaja, bilo je moguće stvoriti delo koje ne predstavlja samo arhitektonski-umetnički gest, već prostorno i simboličko svedočanstvo kolektivne savesti.
Zbog svega navedenog, apelujemo na Grad Novi Sad i nadležne institucije da:
1. obustave aktuelni konkurs do završetka sudskog postupka i potpunog rasvetljavanja okolnosti tragedije;
2. u periodu nakon toga započnu javne konsultacije sa porodicama stradalih i predstavnicima stručne i umetničke zajednice;
3. obezbede da konkursna komisija uključuje predstavnike porodica stradalih i najmanje jednog nezavisnog stručnjaka sa ekspertizom u oblasti kulture sećanja kao i predstavnika strukovnih udruženja iz oblasti umetnosti i arhitekture.
Samo na taj način spomenik može postati dostojan izraz kolektivnog pijeteta, ali i opomena društvu da se slična tragedija nikada više ne ponovi.
Vođeni poštovanjem spram žrtava i idejom stručne i umetničke etičnosti i odgovornosti.
Umetnički tim Šok Zadruge
Šok zadruga 