Perspektive 5 – 2006. godine, odlukom žirija laika za najperspektivnije studente završne godine likovnog odseka Akademije umetnosti u Novom Sadu odabrani su:Izveštaj Žirija laika
Izložba radova studenata završne godine Akademije umetnosti u Novom Sadu ove godine održana je u Galeriji Matice srpske, od 15. do 30. juna. Posetioci su imali priliku da vide i ocene radove studenata iz predmeta: slikarstvo (18 studenata, vanredni profesor Vlada Rančić), crtanje (12 studenata, vanredni profesor Milica Kojčić), vajarstvo (6 studenata, vanredni profesor Borislav Šuput), grafika (12 studenata, redovni profesor Slobodan Knežević), grafičke komunikacije (redovni profesori Boško Ševo, Suzana Kubinec, Branislav Dobanovački) i prve generacije studenata studijskih grupa za fotografiju (2 studenta, vanredni profesor Đorđe Odanović) i nove likovne medije (4 studenta, redovni profesori Lidija Srebotnjak, Rada Čupić).
Treba napomenuti da su prilikom glasanja postojale izvesne teškoće: izloženi radovi studenata crtanja nisu bili potpisani pa je postojao problem identifikacije, a video radovi studenata novih likovnih medija nisu uvek bili dostupni. Kad se uzme u obzir natprosečno visoka temperatura koja je pratila izložbu (do 35 C), ohrabrujuća je činjenica da je glasanju pristupilo čak 50 osoba. U ovogodišnjem izboru za perspektivne uzeti su u obzir glasovi 32 člana Žirija laika, a 18 glasačkih listića proglašeno je nevažećim jer nisu ispoštovana pravila glasanja.
Izbor „Perspektive“ pokrenuli su 2002. godine Galerija i škola crtanja „Perspektiva“, Petrovaradin i MMC „Led art“ sa ciljem da se promovišu najmlađi stvaraoci u svim oblastima vizuelnih umetnosti, što je jedan od vidova upotrebe umetnosti u terapijske svrhe.
REZULTATI GLASANJA
Slikarstvo: DUŠKO BJELJAC (13 glasova). Slede: Milica Denković, Nenad Šelić (3 glasa), Silvija Stepanović, Maja Veličković (2 glasa), Radmila Padejski, Nenad Tošević, Dušica Denković, Tatjana Joković, Lili Bunjik (1 glas).
Crtež: JAKŠA ĆALSAN i ZORAN BULATOVIĆ (6 glasova). Slede: Maja Veličković (3 glasa), Žužana Taloš, Katarina Bene (2 glasa), Bojan Miljanović, Svetlana Apić, Dušica Denković, Nenad Šelić (1 glas).
Vajarstvo: DANILO PRNJAT (12 glasova). Slede: Mladen Jerotijević, Vera Galešev (5 glasova), Žužana Taloš, Darko Đorđević (4 glasa), Darko Jurošević (1 glas).
Grafika: JAKŠA ĆALSAN (6 glasova). Slede: Ilija Nikčević, Bojana Mutić (5 glasova), Boris Mesaroš (4 glasa), Katarina Bene, Milica Rapajić, Milica Vojvodić (2 glasa), Goran Gavrić, Svetlana Apić (1 glas).
Grafičke komunikacije: ŽELJKO KATANIĆ (9 glasova). Slede: Atila Kuruc (6 glasova), Tijana Jovanović, Sara Kujundžić (4 glasa), Valentina Broštean (2 glasa), Bojan Miljanović (1 glas).
Fotografija: NEMANJA DELJA (11 glasova), Sledi Predrag Uzelac (10 glasova), Vladimir Ivaz (4 glasa).
Novi mediji: VLADIMIR IVAZ (11 glasova). Slede: Nataša Vujkov (10 glasova), Danilo Prnjat (4 glasa), Jasmina Stevanov (1 glas).
Pobednicima će biti organizovane grupna i samostalne izložbe u Art klinici i Šok galeriji, tokom novembra/decembra 2006.
Portreti Duška Bjeljca su, u tradiciji Čak Klouzovih hiperrealističkih portreta, krupni plan glave portretisanog, velika dimenzija platna i hiperrealni tretman vidljivog. Svestan činjenice da fotorealizam nikada ne može doseći realnost i doslovnu pojavnost, Bjeljac zadržava neke klasične slikarske postupke – vidljiv potez četkice, kolorističko modelovanje kao i nedovršenost delova slike, a pojam realnosti kao slikarske tehnike smenjuje živom realnošću – urbanim ambijentom u koji smešta svoje grafite i intervencije unutar polja činioca urbanog dinamizma.
Ogoljenim jadom zrače ljudi na crtežima Zorana Bulatovića – pojedinačne figuralne predstave – same i/ili usamljene, grupe ljudi koji zaista komuniciraju samo na nivou odnosa ravnoteže formalnih elemenata. Narativnost je škrta i uopštena, na nivou večite teme – priče o čovekovoj prirodi satkanoj na protivrečnostima, iz koje se rađa kritika bez adresata, odnosno rezignacija kojom se telu – bez lica i/ili izraza, iščašenom i zapuštenom, priznaje status jada s devet otvora.
Jakša Ćalasan svojim grafikama i crtežima stvara raspričani svet lične fantazije minimalnim i svedenim sredstvima – po samoj prirodi tehnike koju koristi. Njegove fantastično-infantilne vizije, scene literarno-anegdotskog karaktera, lišene su bilo kakvih moralnih pretenzija i predstavljaju sekvence pripovetke koje imaju svoje „pre“ i „šta će se desiti posle“, izazivajući radoznalost oslobođenu dramske napetosti i suspenesa.
Plakati Željka Katanića su svojevrsna metafora i vizuelni ekvivalent onoga čemu referiraju – postoji izvesna korelacija u poetikama između njih. Plakat govori istim dijalektom (intonacijom), ali drugim jezikom (medijem) kao i film, pozorišna predstava ili delo druge umetnosti na koje se odnosi.
Odlučnim iskorakom iz tradicionalnh vajarskih tehnika Danilo Prnjat medijskim nomadizmom – stvarajući objekte, instalacije i performanse – ostaje dosledan ideji, polaznoj preokupaciji ispitivanju odnosa čovekovih potreba i želja u savremenom potrošačkom društvu otuđenja, podložnosti manipulacijama i zavođenja visoko estetizovanih fetišiziranih predmeta.
Fotografije Nemanje Delje, kojima birano portretiše određene pojedince na čijim se licima prelama i odslikava fizionomija određenog društva, klase i istorije, nose ne samo estetski nego i ideološki sadržaj, koji recipijent može i ne mora smatrati kritičkim (kako bi rekao Bart, socijalni pogled je kritički samo kod onih koji su već skloni kritici).
Dimenziju vremena kubisti su u slikarstvu otkrili multiplicirajući uglove posmatranja jednog istog motiva i projektovanjem na dvodimenzionalnu površinu. Šta se dešava kada se jedna ista predstava snima iz različitih uglova tehnikom kojoj je već imanentna dimenzija vremena, problem je koji Vladimir Ivaz uspešno preispituje svojim video radovima.
Šok zadruga 