Šok razgovori: Sofija Kamasi „Momenti“

Izložba Sofije Kamasi pod nazivom „Momenti“ biće postavljena do kraja maja 2019. u prostoru „Šok stepeništa“ (knjižara „Bulevar Books“, Bulevar Mihajla Pupina 6, Novi Sad) i akcije „Šok junior“. U svom crtačkom radu Sofija dnevnički beleži momente i detalje sveta koji je okružuju i koji joj okupiraju pažnju. Izlažući dnevničke crteže, svoje zabeleške deli sa širom publikom, ostvarujući tako vezu između ličnog i javnog. Ova izložba bila je i povod za „Šok razgovor“ sa ovom mladom, talentovanom, ali i vrednom dizajnerkom.

Koliko dugo izražavaš svoje ideje kroz dnevničke zapise i šta oni predstavljaju za tebe?

Krenula sam, pre otprilike tri godine, da se bavim ovakvom vrstom dokumentacije i prvi dnevnik sam izlagala u Šok zadruzi pre dve godine. Ti dnevnici za mene predtavljaju jedan izražaj i jesu dnevni, pa ih tako bukvalno i doživljavam. Sve što opažam u toku dana-moji komentari na okruženje, na ljude, na prostor, izražavam ih i ispoljavam kroz takav vid izražaja koji, s obzirom da je zatvoren u svesci, iz koje originalno potiče, jeste lični vid mog izražaja i koji iznosim u javnost na ovaj način. To jeste osetljivo, ali ja ne navodim nikakve informacije koje direktno ukazuju na na to odakle je ta moja inspiracija došla. Tako da one jesu univerzalne.

Kako dolaziš do konačne slike, koji je proces od ideje do realizacije?

Proces je, u suštini, veoma brz, zato što često reagujem na licu mesta. Jedan od razloga zašto sam krenula u sveskama da radim je zato što u svakom momentu, bilo gde, mogu da nosim i taložim te radove, tako da je proces od ideje do realizacije veoma brz. To možda potiče i od toga što nas na dizajnu uče da brzo razmišlajmo i da brzo dolazimo do nekih koncepata, bili oni apstraktni ili ne.

Kako je idejni okvir i cilj izložbenog programa Šok zadruge da se likovnim sredstvima istaknu i preispitaju egzistencijalni problemi i moralne dileme čoveka u savremenom društvu, a pre svega u odnosu na životnu sredinu, na koji način se tvoji radovi približavaju ovoj ideji?

Približavaju se baš u nekim momentima koji mene na svakodnevnom nivou provociraju i koje primećujem, ali mislim da ih ne kritikujem previše direktno i ne bavim se tematikom duboko. Ne zalazim u jednu tematiku, nego kad god je nešto aktuelno, ja to veoma brzo odradim kroz neki crtež i zato moji crteži jesu raznovrsni. Ne držim se određenih tehnika.

Što znači da su tvoji radovi na neki način i društveno angažovani?

Jesu. To su neka lična opažanja, gde nisam ja angažovana, već moji crteži, kojima više pokušavam da stavim ta pitanja u javnost, nego što možda nastojim da rešim probleme. Mislim da to i nije moguće ovakvim crtežima, ali kroz ovakav vid crtanja, mogu da neke svoje stavove iznesem u svet.

S obzirom da studiraš grafički dizajn, kako vidiš vezu između dizajna i slikarstva? Kakva je to veza danas?

Ono čime se ja bavim je više crtačka praksa nego slikarstvo, s obzirom da je dizajn širok pojam u kome može da se radi. I ilustracija spada pod dizajn, tako da se tu konekcija jako brzo nalazi. Baš zato što ove dve prakse – crtačku i dizajnersku gradim paralelno, u mom radu je ta veza veoma jaka.

Učestvovala si na nekoliko domaćih, kao i internacionalnih projekata i izložbi. Kakva iskustva nosiš i da li možeš da porediš kako to izgleda u inostranstvu, a kako kod nas?

Često putujem na raznorazne projekte. Počela sam od volontiranja, a zatim sam krenula da se prijavljujem na razne rezidencije. Prošle godine sam bila na razmeni, tako da sam pola godine provela u Slovačkoj, gde sam izbliza mogla da vidim da funkcionišu mnogo ozbiljnije od nas. Ali ne zato što to smatraju ozbiljnijim, nego zato što su finansijski podržani i to im omogućava veći nivo ozbiljnosti u pristupu rada, čak i kada su studentske izložbe i radovi u pitanju.

S obzirom da je ovo tvoja druga izložba, kakvi su tvoji planovi za budućnost?

Trenutni planovi su mi da što pre završim fakultet i da mi ostane više vremena da sagledam svoj rad i da učestvujem u još nekim događajima. Da arhiviram, da nastanu neki novi radovi, a daću sebi i slobodnog vremena gde ću raditi na ličnim projetkima. Nadam se da ću sledeće godini napraviti jednu veću izložbu, gde ću se ispoljiti ne kao dizajner, već kao crtač.

Razgovor vodila Silvija Stojić

Advertisements