Zlo ne spava na 19. prolećnom analu u Čačku

Zlo ne spava broj 6

Zlo ne spava broj 6

U petak, 22. maja 2015. godine u 19 sati biće otvorena izložba Proleće. Umetnost i društvo u Likovnom salonu, Doma kulture u Čačku.

Zlo ne spava broj 6 i broj 10, odnosno radovi sa poslednjih dopunskih časova crtanja za talentovane Šok zadruge, odabrani su od strane selektorke 19. Prolećnog anala Marije Radoš.


XIX Prolećni anale, Likovni salon, Dom kulture Čačak

Proleće
Umetnost i društvo

Umetnici: Šok zadruga, Aleksandrija Ajduković, Ana Nedeljković i Nikola Majdak mlađi, Aleksandar Todorović, Milica Ružičić, Vladimir Miladinović, Ivana Ivković, Nemanja Nikolić, Srđan Đile Marković, Olivera Parlić Karajanković, Predrag Damjanović, Sandra Stojanović

Selektor: Marija Radoš


Godišnje likovne manifestacije pretpostavljaju selekcije i prezentacije aktuelnih umetničkih tokova i fenomena. Kao selektor XIX po redu Prolećnog anala odabrala sam da predstavim dvanaest autora čiji rad je u čvrstom, empatijskom odnosu sa društvenom sredinom u kojoj stvaraju.

Talas tržišne logike velikom brzinom je izmenio socijalno-ekonomske pejzaže i vrednosne sisteme puštajući da u nevidljivim rukavcima atrofira i izumire sve ono što nije našlo svoje mesto unutar globalne “tržnice” ili joj se po samoj svojoj prirodi suprotstavlja. Zanimljivo je pitanje kako se u novonastaloj situaciji pozicionira stvaralaštvo i umetnost? Kompleksna priroda umetnosti stvara atmosferu slobode. U umetnosti znanja i veštine ulaze u slobodne odnose sa emocijama, intuicijom i do kraja neistraženim kretanjima duha. Ako slobodu definišemo samo ovlaš kao težnju duha onda umetnost možemo da shvatimo kao jedan od poligona za vežbanje slobode. Umetnost je kroz istoriju bila vezivana za elitne slojeve društva, često zloupotrebljavana ili zabranjivana, ne samo zato što je u stanju da generiše društveno “nepogodne” ideje već i zbog same činjenice da ona angažuje intelektualne i duhovne potencijale individua koji vode ka višim nivoima svesnosti i samosvesnosti nužnim za spoznaju slobode. Danas je umetnost elitizovana pompeznim uvođenjem na tržište zbog čega je i percipirana i tretirana isključivo kao roba koja odgovara tržišnim diktatima a do šire javnosti se prelama samo zaslepljujuća slika glamura. U procepu između sistema tržišta umetnosti i kreativnih industrija ostalo je nezavisno, organsko stvaralaštvo prepušteno malobrojnim mikrozajednicama i prezreno od strane šire, potencijalne publike koja ga kroz neoliberalni tržišni ključ doživljava kao delatnost neuspešnih “gubitnika” i luksuzno, gubljenje vremena. Paradoksalno, upravo to prezreno i prilično nevidljivo stvaralaštvo tvrdoglavo čuva iskru ljudskosti i “peva”, i često čak suvo i eksplicitno svedoči, o teškoj poziciji savremenika do kojih to u isto vreme ne dopire. U krugovima savremenog umetničkog stvaralaštva osvešćuju se problemi i maligni društveni procesi ali je istovremeno njen uticaj na širu društvenu zajednicu minimalan. Ta frustrirajuća situacija dovodi do toga da prvi borbeni redovi angažovane umetnosti odbacuju pojavnost umetnosti i prelaze u oblast čistog društvenog aktivizma probijajući svoj put dalje ka uspavanoj društvenoj svesti. Ali ono što umetnost implicira i što mora biti sačuvano su stvaralački procesi koji su vitalni generatori kritičke svesti pojedinca i društva. Savremeni modeli življenja, birokratizacija, konzumerizam, lake zabave … potpuno potiskuju misaono i intelektualno-konstruktivističko iskustvo stvaranja, osmišljavanja,konstruisanja, pravljenja i umesto njihovih plodova raste parališući mulj regresije i depresije.

Drugi važan princip čije odsustvo karakteriše problematičnu savremenu socijalnu klimu je takođe sadržan u umetničkom činu, a to je empatija. (Ovaj termin se po prvi put i javlja upravo u estetici da označi sposobnost učitavanja i iščitavanja stanja, misli i emocija prilikom estetskog akta.) Savremeni društveni kritičari i teoretičari sve više ukazuju na to da bez empatije nije moguće postići koherentnost društvene svesti koja je ugrožena konstantnim strahom za egzistenciju i paranoidnim strahom od manipulacije…

Marija Radoš (deo teksta iz kataloga izložbe)


Izložba traje do 22. juna 2015. godine.

Advertisements