Ne, ne znam, ne mogu, neću
Ana Novaković / Dunja Stanojević / Magda Radojlović / Tatjana Marticki / Stefan Stefanovski
7 – 25. mart, otvaranje u 18 časova
Centralna galerija Šok ZaDruge
***
Ne, ne znam, ne mogu, neću
Predstavljeni radovi novih članova tima Šok ZaDruge – Ane Novaković, Dunje Stanojević, Magde Radojlović, Tatjane Marticki i Stefana Stefanovskog prikazani su kroz prizmu različitih višemedijskih umetničkih izraza i objedinjeni su idejom udruživanja, delanja i pripadanja kolektivu čiji je jedan od najvažnijih ciljeva podsticanje mladih stvaralaca i njihovo uključivanje u aktivan rad sa lokalnom zajednicom.
Poput mantre kojom se prizivaju odgovarajuća psihološka i duhovna stanja – ne, ne znam, ne mogu, neću jeste bajalica repetitivnih autonegacija kojom se autori poigravaju ironičnim prihvatanjem lične nesigurnosti, nedovoljnosti, nemoći i razočaranja odražavajući širi društveni kontekst i tesan splet spoljnih okolnosti koji teži da ih nevoljno postavi u stanje inertnosti i letargije. Zasićenost senzacionalističkim izveštavanjima medija, apokaliptičnim predviđanjima političkih, ekonomskih, kulturnih, pa i moralnih sunovrata i ekoloških katastrofa objedinjenih strepnjom od distopijske budućnosti, ostavljaju pojedinca u nemogućoj poziciji, metaforičkoj psihološkoj kotlini. Uprkos težnji da se umetnošću neko ili nešto pokrene, uznemiri i izmesti iz ustaljenih institucionalnih okvira čistom snagom umetničke akcije, okolnosti koje isto onemogućavaju i uslovljavaju stvaraoce na prihvatanje raznih, neretko i uvredljivih kompromisa, navode autore da reaguju auto-ironijom, obesmišljavanjem činjeničnog stanja i izvrtanjem negativne bajalice na njeno naličje.
Predstavljajući svoj stav i stvaralački iskaz, autori odgovaraju prenebregavanjem ravnodušne okoline i opredeljuju se da promenu usmere na sebe, izmeštajući se iz svojih uobičajenih oblika stvaranja. Prema tome, primetan je raznovrstan raspon oblika umetničkog izražavanja koji se kreće od instalacije, videa, crteža i digitalnih kolaža, pa do eksperimentalnih grafičkih rešenja zasnovanih na različitim foto-postucima. Postavljajući se u središte raspolućenih stremljenja, društvenih, umetničkih i drugih fenomena, vidno je kolebanje između bučnog, gotovo egzibicionističkog propitivanja statusa kvo koje je česta i upečatljiva pojava u praksi predstavnika Šok ZaDruge, ali i onog tišeg i istančanijeg angažmana koji se potvrđuje samoposmatranjem i samim činom stvaranja. Među prikazanim delima zapažaju se prakse koje uprkos svojoj heterogenosti ipak dele senzibilisanost za pitanja ličnog identiteta i dostojanstva, intimnih i javnih anomalija, kao i čežnju za prirodnom vitalnošću pretvorenu u spomenik vlastitog izgaranja.
Tatjana Marticki,
Mast. lik. umet.
***
Dizajn plakata: Stefan Ilić
Šok zadruga 