Izložbu “Pleasure is all mine” autorke Jane Jovašević imali ste priliku da pogledate od 28. marta do 15. aprila 2023. godine u Centralnoj galeriji Šok ZaDruga. Tim povodom, predstavljamo vam Šok razgovor – pisani intervju koji je sa autorkom izložbe vodila Jana Panajotović, studentkinja slikarstva na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.
Nazivom izložbe govoriš nam da je “zadovoljstvo tvoje”. U kom kontekstu si krenula da istražuješ temu zadovoljstva?
Mislim da danas više nego ikad imamo priliku da otvoreno pričamo o seksualnom zadovoljstvu i načinima kojima dolazimo do njega. Odnosno, imamo priliku da istražujemo na internetu ili neposredno razgovaramo sa ljudima o tome šta im je seksualno interesantno, na šta se to “pale”, da tako otkrivamo sebe i to šta je nama privlačno ili šta nam je nepoznatno, odbojno i šta smatramo devijantnim. “Zadovoljstvo je moje” se nekad izgovara prilikom upoznavanja, te stoga, zadovoljstvo je moje što imam priliku da upoznam druge i da formiram mišljenje o ljudskim najdubljim, podsvesnim seksualnim pojmovnikom.
Koliko neposredni dodir sa materijalom, kada su u pitanju skulpture, doprinosi temi seksualnosti i zadovoljstva?
Kao vajari, mi smo u konstantnom kontaktu sa različitim materijalima, dok kao likovni umetnici biramo medij u odnosu na ideju i viziju koju imamo.
Na izložbi “Pleasure is all mine” izložila sam skulpture koje su vajane u glini, premetane kroz ruke, stiskane, oblikovane, ali takođe i digitalne grafike koje su “kliktane” na računaru. Smatram da oba medija na jednako osetljiv način komuniciraju ideju.
Definitivno smatram da meni glina pruža nešto što nijedan drugi materijal ne može. Da kroz nju imam najveću kontrolu nad formom, da joj dajem čvristinu, brzinu, tok i živost. Vaja se rukama, prstima, provlači se kroz šake… Možda to ljude asocira na dodir i milovanje, ali mene ne. Više zamišljam vajanje kao izvlačenje forme iz neke imaginarne duboke i crne rupe/prostora.
Moju pažnju dosta su privukle digitalne grafike koje akcenat stavljaju na voajersko posmatranje sirovosti ženskog polnog organa, koji je kao motiv u ovim grafikama pikselizovan. Da li postavljanje pitanja potrebe za intimom i straha od njenog narušavanja želiš da skreneš pažnju na posmatranje ženskog tela u današnjem društvu?
Smatram da je najinteresantnije za taj rad što je jedan uveličani “vulgarni” prikaz genitalija pikselizacijom sveden na gotovo nežan, na granici vidljivog, likovan oblik. Zapravo, dosta sam razmišljala o tome koja je granica između erotičnog, senzualnog i vulgarnog i kako savremena slika utiče na našu percepciju seksualnosti.
U toku dana imam mnoge misli na neku temu koje se negde podsvesno sklope u jednu stvar i to bude rad. Konkretno, mogu da izdvojim dve stvari (od mnogih) o kojima sam razmišljala prilikom izrade ovih digitalnih grafika. Zanimljivo mi je bilo kako “dik pik” često bude neka glupa fotografija zumiranog penisa, bez ikakvog konteksta u odnosu na telo muškarca ili bar neki pokušaj zavodljive poze. Onda sam razmišljala kako takve slike meni ništa ne znače, ne izazivaju nikakvo seksualno uzbuđenje, a tome su namenjene. Izazivaju samo neki oblik fascinacije organom koji nemam i koji želim što bolje da poznajem. Sa druge strane, veoma su mi inspirativne reklame za donji veš na kojima su prikazana jako uveličana polunaga ženska tela. Cela ta situacija izgleda banalno dok čekam bus sa ljudima različitog pola i starosne dobi koji uopšte ne obraćaju pažnju na te predstave, a u odnosu na priču sa časa istorije umetnosti na kojem se pričalo o tome kako su na nekoj mermernoj ženskoj statui od pre par vekova pronašli jako puno ostataka semene tečnosti.
Kada je reč o seriji radova “Sirena” gde predstavljaš hibridna bića i ispituješ suštinu privlačenja – da li polaziš od poznavanja modela (ili inspiracije za hibridno biće) poznavajući ga u celosti nakon čega mu menjaš formu, ili ono dobija hibridni oblik u toku stvaranja dela?
Polazim od modela koji mi pomaže da što tačnije anatomski predstavim ljudski deo figure, a zatim nastavljam vajanje bez modela. Prikupljam građu posmatrajući zamrznute ribe u frižiderima u super marketima, koristim slike na internetu itd. To je što se tiče vajanja, a idejno nisam sigurna kako se rodila ta slika.
Simbol sirene se uglavnom kroz istoriju umetnosti provlačio kao predstava zamke rođene iz iskonskih nagona i strasti, noseći uvek ženske atribute. U tvojim radovima ne uzdržavaš se od njihovog predstavljanja i kroz muške atribute – da li time želiš da staviš akcenat i na neistraženo polje ženske seksualnosti i tabua ženskog zadovoljstva i poriva?
Apsolutno. Mislim da je značajno što se “Siren” nalazi u duploj inverziji. Zamenjen mu je trup, ruke i glava za rep, a takođe skulptura je u nekom položaju stava na šakama. Potrudila sam se da izgleda kao neki prikaz bića koji je izvučen iz dubine naše podsvesti, koji ne funkcioniše u nekom prostoru, kao što bi bilo da sedi na stolici ili pliva u vodi. Taj “Siren” je moj lični konstrukt, koji zapravo nema nikakvo utemeljenje u realnosti, i predstavlja potpuno gubljenje u sopstvenim fantazijama iz potrebe da dekonstruišem i razumem svoje želje i potrebe i ono za čim težim u odnosu.
Navela si da skulptura “Poluživi” referiše na Batajev ogled “Erotizam”. Pronicljivost ovog autora često navodi na razmišljanje o pozadini na koju nismo najčešće obraćali pažnju te često on otkriva najtamnije delove ljudskih poriva – da li si ovim radom možda ukazala na neki od potisnutijih ljudskih oblika seksualnog zadovoljstva?
Mislim da je ljudska seksualnost jako duboko i mračno polje, kao što si rekla. Nekim ljudima su otvorena vrata koja ne bi ni trebala da postoje. Dok drugi ljudi žmure i kriju se sami pred sobom od nekih očiglednosti. Neke od stvari na koje ovaj rad referiše je svest o našoj prolaznosti i ograničenosti vremena koje nam je dato da spoznamo sebe, razumemo druge, imamo hrabrosti da uronimo u duboko polje naših fantazija i isprobamo kako one funkcionišu u realnosti u kontaktu sa drugim bićima, ne narušavajući autonomiju njihovog postojanja a opet približiti se brisanju granica između ljudi.
Koja je veza između varijacije motiva falusa i prikaza ženskog polnog organa sa velom cenzure?
Svi radovi se bave temom seksualnosti. Neki prikazuju ono što subverzivno spada u polje seksualnosti i što se kroz simbole uvlači u našu svest, a drugi radovi su brutalno prikazivanje vulve, odnosno jednog od glavnih atributa seksa. Mislim da je zajedničko za ove radove mirenje te dve krajnosti i dovođenje njih u neko mirno, meditaivno polje umetnosti.
Ovo je tvoja prva samostalna izložba – kakva su iskustva i osećanja povodom upoznavanja publike sa tvojim radom i procesom promišljanja zadovoljstva koje je u našem društvu tabu ili je često svedeno na pornografsku ikonografiju? Kakve su reakcije publike na tvoje radove i, ako se reakcije razlikuju, zbog čega se te razlike pojavljuju?
Mnogo je lepo imati priliku da izlažem radove. Želim da zahvalim Šok ZaDruzi na toj prilici. Mislim da su različite reakcije publike, neki smatraju da je tema seksualnosti mnogo puta obrađivana i da je već izvikana, sa čim se ja nikako ne mogu složiti. Ja se trudim da budem što iskrenija u svom izrazu i smatram da je takav komentar relevantan kao kada bi neko rekao: “a što još jedna ljubavna pesma”. Primetila sam da ima dosta ljudi kojima je ova tema previše i takođe onih kojima to nije ništa novo. Verovatno nekima smeta iznošenje intime u javni prostor, zbog načina na koji naša kultura i tradicija funkcionišu. Verovatno ima onih koji se ne bave toliko temom, koliko likovnošću, odnosno nekim kvalitetom mojih radova. Njihove kritike su mi zapravo najznačajnije. Takođe, naišla sam na neočekivanu hvalu, što je naravno vrlo prijatno za čuti i što se ne bi desilo da ljudi nisu imali priliku da vide moj rad.
Meni je “zadvoljstvo” do sada bilo nepresušna inspiracija, i predstavljalo mi je lakoću izrabljivati ovu temu, jer mi je najlakše da stvaram radove koje osećam “iz stomaka”, tako da verujem da još neću napustiti ovu temu, i da ću imati priliku da još malo proučim reakcije publike na moje radove na nekim narednim izložbama. 🙂
***
Jana Jovašević diplomirala je na osnovnim studijama vajarstva u klasi profesora Mrđana Bajića i Radoša Antonijevića na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 2022. godine. Iste godine upisuje master studije vajarstva takođe u klasi ovih profesora. Diplomirala je i na Visokoj školi likovnih i primenjenih umetnosti strukovnih studija u Beogradu 2017. godine.
Učesnik na grupnim izložbama: 2022. “Vajari” USILJS Kornjača, “Vajari i Vajarke Srbije” Paviljon Cvijete Zuzorić 2022. godine. “Studentska mala plastika” Dom Omladine Kragujevac, na izložbi studentskih radova malog formata u Dom Omladine Beograda. Na Festum21 u Studentskom Kulturnom centru. Na izložbi “Izlažem prvi put” u Domu Jevrema Grujića u Beogradu. U maju 2021. godine učestvovala je na 49. Izložbi crteža i skulptura malog formata studenata likovnih umetnosti u Beogradu u Galeriji Doma Omladine. Učesntvovala je na međunarodnoj multimedijalnoj likovnoj koloniji u Tršiću 2022. godine.
Šok zadruga 