Novosadski umetnik Vojin Ivkov je 16. juna otvorio izložbu PRED KUĆOM u Šok Koridoru, jednom od naših izlagačkih prostora u pasažu Zmaj Jovine 22. Publika je na dan otvaranja imala prilike da vidi jednodnevnu instalaciju koju je Vojin realizovao u Centralnoj galeriji Šok zadruge. Na koji način je koncipirana izložba, ko su portretisani čije su fotografije izložene do 18. jula, na čemu trenutno radi, Vojin je odgovorio za rubriku “Šok razgovori”.
Izložba PRED KUĆOM koncipirana je iz dva dela, u dva galerijska prostora Šok zadruge. Na koji način fotografije izložene u Šok Koridoru korespondiraju sa jednodnevnom instalacijom postavljenom u Centralnoj galeriji?
Uzajamno su povezane, jer nas izložba u Centralnoj galeriji stavlja u subjektivni kadar portretisanih aktera. Usko su vezane, čine jednu celinu.
Analizirajući portretne fotografije koje si selektovao i izložio, uviđamo različite prostore koje identifikuješ zapisanim lokacijama, a prema portretisanima možemo nagađati određene aspekte njihovog života i načina življenja. Koje razlike i sličnosti među njima uočavaš?
Naizgled oni spadaju u istu demografsku grupu. Ali to je samo ako gledamo njihove godine. Zajednička linija im je ta, da im je ostalo sedenje ispred kuća posle radnog dana. Da vide šta se novo desilo u selu. Pored toga što sam insistirao da fotografišem po radničkim četvrtima, njihova sličnost se tu završava. To su individue koje je oblikovalo njihovo okruženje, njihovo selo. Samim time tu su i glavne razlike. Mikro – lokalne.
Fotografi/kinje često svoju praksu i fotoaparat doživljavaju kao zelenu kartu ka pristupu različitim situacijama i grupacijama sa kojima inače ne bi uspeli da ostvare kontakt, ili bi put do ostvarivanja bio duži i zahtevniji. U svom dokumentarističkom radu fokus usmeravaš ka različitim osetljivim i marginalizovanim slojevima društva. Na koji način ti slojevi reaguju na pažnju koju im tim putem daješ?
Osnovno pravilo mi je da subjekti sa kojima radim osete neku vrstu poverenja, da ih neću iskoristiti. Kada to ostvarimo, tek tada krećem u fazu fotografisanja. Često nailazim na zid kod ljudi i tada ne forsiram ništa, već se okrećem drugoj tematici. Nabijanje aparata u lice subjekta bez odobravanja mi je daleko od bilo kojeg dokumentarizma.
Spram multikulturalnog karaktera Novog Sada koji sigurno ima veliki potencijal, šta misliš o trenutnoj galerijskoj mreži i kvalitetu projekata koji se tamo prikazuju?
Sve je prepušteno individualnim akcijama u Srbiji, pa tako i organizovanje galerija. Kultura nije dugo ili možda nikada, dobila ovoliko malo para iz budžeta. Da je tih pojedinaca koji guraju, mi kao društvo i nacija bi mogli slobodno da ugasimo svetlo.
Na čemu trenutno radiš i na koji način pandemija virusa COVID19 utiče na tvoju praksu koja nužno zahteva direktan kontakt?
Trenutno radim na poboljšanju već dobrog recepta za juneći paprikaš. Pokušavam svež paradjz da ispečem na otvorenoj vatri, a zatim da ga uključim u dinstanje. Tako bih dobio malo zadimljeni paprikaš. A što se tiče pandemije, okrenuo sam se drugim stvaralačkim praksama, slikanju, pisanju…
Šok razgovor sa Vojinom Ivkovim je vodio Nemanja Milenković, kustos izložbe.
Fotografije: Šok zadruga
Šok zadruga 